Mlin nekad

Podaci o početku razvoja mlinarstva veoma su oskudni. Žito se mlelo pljosnatim kamenjem, zrnevlje je bilo slabo i u malim količinama, a klasje nižeg rasta. U sledećoj fazi meljava se obavljala avanom, a potom ručno, pljosnatim kamenjem okruglog oblika.

Sa drobljenja i gnječenja prešlo se na mlevenje, odnosno na kružno kretanje kamena, za čega je korišteno tzv. žrvnje.

Kroz otvor gornjeg kamena žito, koje je sipano rukom, padalo je na donji kamen i mlelo se u brašno.

Gornji kamen se okretao pomoću jedne ručice. Na ovaj način se za jedan dan mogao samleti džak brašna. Kasnije su decenijama seljaci žrvnjem mleli kukuruz. U pojedinim selima Banata žrvanj se koristio sve do 60-tih godina XX veka.

 

Šezdesetih godina XIX veka banatsko žito je bilo jedno od najtraženijih i najskupljih u Evropi. Zbog ovoga kao i zbog željezničke veze Pešte sa Kikindom, Beč je osećao potrebu da u Kikindi gradi mlin koji bi apsorbovao gro pšenice sa ovog područja. Banatska žita u to vreme bila su jedna od najtraženijih i najskupljih u Evropi. Cena im je bila veća i do 15% od žita drugih krajeva Evrope, na berzama u Pešti, Beču i drugim metropolama ovog kontinenta. Izgradnju velikog parnog mlina u Kikindi treba posmatrati isključivo sa stanovišta lične koristi ondašnje Austrije. Dištrikt je bio oaza srpske samostalnosti na tlu Ugarske, a time je usporavao širenje mađarskog političkog uticaja i neutralizovao prevlast Mađara na ovom delu tadašnje Austrije.

Copyright © 2006 "Kikindski mlin" a.d.
"Kikindski mlin" a.d.
Svetozara Miletića 198, 23300 Kikinda
Telefon: 0230 422320, Fax: 0230 422226
E-mail:
office@kikindskimlin.rs